Bila je moje voće i povrće

Teško letnje jutro. Došao sam ranije do tezge u bloku 21 koju smo držali moj drug-brat Pera i ja. Držali i radili za tom tezgom. Pera je bio vredniji i on je izjutra odlazio u nabavku robe…a ja sam dolazio kasnije da mu pomognem da to sve izložimo i radimo…

„Direktore otkud ti ovako rano?“ Našalio se moj brat Pera sa mnom…
„Nisam mogao da spavam…nešto sam puno mislio noćas…“…odgovorio sam uzimajući u ruku jednu jagodu iz gajbice. Pogledam jagodu…a ona velika kao paradajz…“Kakvim hemijama tebe prskaju sestro?“…upitah ja kao jagodu…Pera se samo nasmeja i nastavi da pakuje one gajbice…On se više razumeo u posao…on je taj koji je bio direktor…

Postavili smo gajbice i otvorili tezgu…

„Stevane brate što si zamišljen tako?“…Upitao me Pera…
„A brate…nastavljam da mislim…nešto“…….Ne rekoh mu sve…ali zna me dobro…samo je odmahnuo rukom i rekao: „Opet si se zaljubio?“…
Pogledam ga…zna me dobro…provalio me…

Jesam…upoznao sam je baš tu ispred tezge…Došla je da kupi paradajz…Prodao sam joj i zelenu salatu…neko voće, ne sećam se koje…Bila je ljubazna…pitala me nešto za paradajz a ja gledam u njene oči i sve ono što sam prethodnih dana naučio od Pere…zaboravio sam…Nešto sam nalupetao…Ona se smejala…Imala je predivan osmeh…Pera tada nije bio kod tezge…otišao je negde na kratko…Ispričao sam mu da sam video devojku koja je kao san…Nasmejao se…Znao je on da ja volim da se šalim sa tim stvarima…

Sutradan…čekao sam ponovo da je vidim…Došla je u maksi koji se nalazi u krugu te male pijace…Prošla je pored tezge i ljubazno se javila…Pokazah je Peri…
„Evo je brate…“….
„Znam brate Stevane video sam po tebi“…rekao mi je Pera sa osmehom…

Očekivao sam da će se vratiti iz maksija i da će doći do naše tezge…Nije…Nekako sam bio tužan kako sam shvatao da prolazi vreme…Nakon par sati došla je…Nije bila par sati u maksiju mada to ne bi bilo čudno obzirom da se na kasi dugo čeka…Prišla je tezgi i krenula da bira jagode…Ušli smo u priču…a nakon kupovine razmenili smo i telefone…

Kasnije to veče poslao sam joj poruku…Pitao sam je da li su jagode bile dobre…Nije odgovarala…A i ja pitam gluposti…Prvu poruku koju sam poslao ja pitam za jagode…Stevo mentolu kao da si retardiran – rekao sam sebi i već smišljao šta bih mogao da napišem…U tom trenutku ona mi je odgovorila…Napisala je da su jagode odlične…ništa više…Pa šta sam mogao drugo da očekujem…na glupo pitanje…dobio sam pametan odgovor…Ja pitam za jagode…katastrofa…

Sutradan sam očekivao da će doći do tezge…ali nije…Pomislio sam da je možda shvatila koliki sam retard pa je odlučila da ne dolazi kod nas više i stavila me na block listu…Telefon koji inače zvoni često…utihnuo je…ništa…kao da je i telekom shvatio da sam retard pa mi je sve blokirao…
Kući sam stigao predveče i uleteo sam u kadu…Dok sam se kupao…čuo sam telefon…stigla mi je poruka…Pomislio sam da bih voleo da je od nje…I jeste…Pitala me je da li sam za neku kafu…Ej…ona pita mene debila da li sam za kafu…Pa naravno…za litar kafe sa njom….

Dogovorili smo se da se nadjemo to veče u jednom kafiću…Došla je…Na sebi je imala predivnu crvenu haljinu…Ma sva je bila predivna keve mi Nevenke…
Tu smo krenuli sa upoznavanjem…Saznao sam da živi u blizini bloka 21…da je završila arhitekturu…i da nema dečka…To mi je nekako bilo najvažnija informacija…Proveli smo divno veče…Pored toga što sam nju upoznao…otkrio sam mesto gde prave odlične pizze…

Videli smo se još nekoliko puta…a onda smo se i smuvali…Ne znam koliko sam bio srećan…ali svi su govorili da je to bilo primetno…Sve je to bilo super…Prijalo mi je da budem sa njom…ma sve mi je prijalo kada je ona bila u mojoj blizini…

Nakon mesec dana naše veze…jednog jutra kada sam se probudio kod nje…rekla mi je da moramo da razgovaramo…Saopštila mi je da je dobila posao u Norveškoj i da može da se sredi da i ja idem sa njom…Pitao sam je otkud to sada?…Kada je konkurisala za taj posao?…Odgovorila mi je da je za taj posao konkurisala odavno…ali da su joj pre par dana javili da je sve ok i poslali su joj ugovor koji je potreban za sredjivanje radne vize…Rekla mi je da će tamo raditi u nekoj firmi za projektovanje…a da bi mogla i meni da pomogne da i ja nadjem neki posao tamo…Razmišljao sam dugo…Nisam ti ja za te Norveške…

Nekoliko dana nakon toga…otpratio sam je na aerodrom…Otišla je…Odnela je jedan mali deo moga srca…Tog dana nisam bio toga svestan…ali kasnije…kada je bol postala jaka…shvatio sam…Falila mi je već tog dana…Tu noć nisam mogao da spavam…Ne od sparine koja je bila prevelika…već od bola u grudima koji mi u pojedinim trenutcima nije davao mogućnost da udahnem vazduh…Pisala mi je poruke kako i ja njoj nedostajem…nisam joj odgovarao jer svako slovo koje bih napisao povećavalo je tu bol…Mnogo mi je nedostajala…Otišla je u Norvešku da bi započela nešto novo…to joj je bila želja…Nisam želeo da stajem na put njenoj želji…a tako sam želeo da je zagrlim…jako…

Nisam mogao da spavam…Kroz glavu sam razvijao film o tome šta bi bilo da sam i ja otišao sa njom ili da je ona ostala ovde…Ne znam…Nikada nisam razmišljao o životu u Norveškoj…ali jesam o životu sa njom…Biće joj bolje u toj Norveškoj…bez mene…

Ujutru sam otišao na tezgu…Teško letnje jutro…Stigao sam ranije nego obično…

4 Responses to Bila je moje voće i povrće

  1. M. kaže:

    Radio si na tezgi?

  2. Sladjana kaže:

    Kakva si budala pa ja bih odmah otisla u Norvesku.

  3. Mare kaže:

    Jebala te tezga i Srbija.

  4. Lela kaže:

    Ti pises ovo tako dobro.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.