Nindže u Srbiji se ne bave politikom?

     Na fejsbuku imam preko 1500 prijatelja…Neki od njih su politički opredeljni…neki nisu…neki su i aktivni…drugi opet nisu…Redovno pratim šta ko od njih objavljuje…nešto lajkujem…nešto komentarišem…a na neke postove samo prevrnem očima…Naravno da i ja objavljujem svašta…I meni neko lajkuje…neko hejtuje…neko komentariše…a dosta njih upute mi i neki mejl…Najčešće je to pitanja za koga ću glasati…da li sam aktivan u nekoj stranci…da li imam omiljenog političara…da li posebno mrzim nekog političara…i slično…Ovaj tekst je upravo odgovor na sva ta pitanja koja mi upućuju…

Pre svega…moram da napišem još nešto veoma važno…Mnogima nije jasno zašto i po čemu sam ja to NINDŽA…Svi znamo da su nindže ratnici koji su sposobni da se nose sa svakom preprekom…da se suprostave svima koji na njih krenu…da su obučeni za svaki vid borbe…da imaju svakakva pomoćna sredstva koja im pomažu u tome…E baš takav sam i ja nindža…Borim se da preživim u Srbiji…sa svim nedaćama i pošastima…borim se sa malom platom…visokim računima…raznoraznim nametima…Ja sam pravi Srpski Nindža!
Mi nindže u Srbiji smo pre svega neshvaćeni…Valjda postoji neko nepisano pravilo u ovoj našoj napaćenoj Srbiji da svi moramo da imamo omiljenog glumca…omiljenog pevača…omiljeni film…pa i omiljenog političara…Kod nas nindži je to malo drugačije…Imamo omiljeno jelo…i to je za sada jedino sigurno kao i to da omiljenog političara nemamo…a nećemo nikada ni imati…Tačno je da ja kao nindža na svom fejsbuk profilu objavljujem postove koji su i protiv vlasti…i protiv opozicije…To nikako ne znači da sam za jedne ili druge…ili možda treće…Trentno kako se živi u našoj napaćenoj Srbiji mi nikako ne odgovara…Za to ne krivim samo sadašnju vlast…Krivim i prethodnu…i onu pre nje…i onu pre nje…i onu pre nje…sve do komunista…pa onda krivim i komuniste…Zato sve više verujem u činjenicu da u našoj napaćenoj Srbiji neće biti bolje ni 2567 godine…
Uskoro su izbori…Prestao sam i da brojim koji su to izbori po redu…Kao i svaki disciplinovani građanin na svakim izborima sam davao svoj glas nekome…Taj neko je nekada dolazio na vlast…nekada nije…I ove godine imam nameru da odem na te izbore…i iskreno se nadam da će to biti poslednji izbori na kojima ću dati svoj glas nekome…Nemam ideju niti želju da se bavim time ko će pobediti…Jedinu želju koju imam jeste da ove godine napustim našu napaćenu Srbiju…da se odselim na Novi Zeland i da tamo započnem život kao običan građanin…a ne kao nindža koji mora da se bori za egzistenciju…Volim ja Srbiju…ali više ću je voleti sa drugog kraja sveta gde neću morati da koristim svoje nindža veštine pomoću kojih sam živeo u Srbiji…
Nadam se da ću otići jer ne mogu da gledam novu-staru opoziciju koja ponovo pokušava da nam se navali na grbaču…da ne bih slušao i gledao lažne patriote zbog kojih sam odlazio u rat…da ne bih gledao izopačene moralne vrednosti i raznorazne parove i farme…da ne bih morao da gledam i slušam narkomane koji se bore za legalizaciju marihuane…da ne bih čitao vesti zbog kojih i mi nindže umemo da zaplačemo…da ne bih gledao i čitao o deci koja nemaju šta da jedu…šta da obuku…o deci koja se bore za život pa njihovi roditelji moraju da skupljaju novac…To treba promeniti!…Da se bavim politikom…to bi bio program koji bih zastupao pre svega…Nemojmo dozvoljavati da nam deca umiru od gladi ili zbog toga što nemaju novac da se leče!…Da se bavim politikom…uveo bih Zakon po kojem bi se deca lečila novcem iz budžeta…a političari bi se plaćali sms porukama…pa ko ima svog omiljenog političara…neka šalje poruke za njega!…Da se bavim politikom…ali se ne bavim…
Ako me pitate za koga sam…i to ću da Vam kažem…Ja sam za svoju porodicu…za svoje prijatelje…za poznanike…za Novaka Đokovića…za vaterpoliste…za one naše matematičare koji nisu bili na balkonu…za svu decu…za trudnice…za fk Rad…za one bespomoćne životinje koje se smrzavaju i nemaju šta da jedu…Ja sam i za onog pekara Zorana koji daje besplatno pite za trudnice…za onog stolara Mileta koji besplatno pravi stolice za decu…za starog Peru koji je pomagao izbeglicama…za onog psa Žuću koji luta parkingom i svaki put kada se parkiram on mi se obraduje…….
Bože zdravlja…ove godine na Novom Zelandu!