Šnala u koverti…

Ušao sam u prostranu i svetlu kancelariju mog novog klijenta…Prvi put ga upoznajem…Nekoliko puta pre ovog sustreta pričao sam sa nekim njegovim menadžerom ili tako nešto…Upoznajemo se…a on mi govori kako je za mene čuo samo dobre priče i da sam detektiv svetskog ranga jer je preporuka došla iz Velike Britanije…Pa dobro…pomislio sam…u Srbiji i nema puno privatnih detektiva…pogotovo ne ovako ludih kao ja…tako da budem dobar privatni detektiv i nije teško…Nakon upoznavanja uputio me je u problematiku i dao potrebne informacije…

Kolega i ja seli smo u auto i krenuli ka našoj kancelariji…Morali smo da odemo da pokupimo nešto pa da skoknemo do Crne Gore…U to vreme bili smo još uvek jedna država sa pomenutom bratskom Srpskom Crnom Gorom…Dva dana smo proveli u Crnoj Gori radeći na jednom slučaju i sve vreme smo pričali o novom slučaju koji smo preuzeli kada smo bili u prostranoj i svetloj kancelariji…Obzirom da je to bilo na preporuku od kolega detetkiva iz Velike Britanije taj slučaj je morao da se odradi maksimalno dobro…

Veza sa firmom bio je čovek koji nas je i pozvao i koji je i predložio da se unajme detektivi…Dogovor je bio da me ubaci u neko razvojno odeljenje kao radnika koji bi se bavio održavanjem računarskih sistema…Trebalo je istražiti ko od radnika iz tog odeljenja odaje poslovne tajne i čak radi na unapređenju nekih stvari koje su potrebne konkurenciji…Smatrali smo da je pristup svim računarima dovoljan te da ćemo na taj način dobiti potrebne informacije…

Prvi dan na mom „novom poslu“ bio je dosta dobar…Ekipa koja radi u tom razvojnom odeljenju bila je veoma srdačna prema meni i odlično su me prihvatili…U odeljenju je radilo četrnaest ljudi…Predstavio sam se kao Nikola…a sa tim imenom su došli i papiri u pravnu službu firme…Praktično moj pravi identitet u firmi znali su samo direktor i taj menadžer…Iako je bilo dosta ljudi u tom odeljenju oni su imali sumnju na dvoje…Marko, momak koji je tu radio kratko i vratio se iz Amerike jer je dobio odlične uslove…i Ljilja…mlada i lepa devojka kojoj je karijera bila na prvom mestu…Već drugi dan menadžer nas je obavestio da se skoncentrišemo na Ljilju jer su sigurni da nije Marko…i da pronađemo što više dokaza…

Ljilja je bila hladna crnka kojoj je posao bio iznad svega…Odrasla je u unutrašnjosti u porodici gde je bila treće dete…Imala je dva rođena brata koji su bili stariji od nje…Morala je često da se bori za svoju poziciju pa je tako tu borbu prenela na ceo svoj život…Živela je sama u svom stanu na Novom Beogradu…Uvek je na posao dolazila u isto vreme…Na pauzu je takođe odlazila u isto vreme…ali je na poslu znala da ostane i duže…

Već taj drugi dan rekao sam joj da treba da proverim neke stvari na njenom računaru zbog instalacije novih servera…Dok sam joj to pričao nije me ni pogledala…već je gledala u monitor…kao da mene nema…Čekao sam njen odgovor…meni se činilo dugo…I taman kada sam hteo da se okrenem i odem…ona je odgovorila „Molim te da to učiniš kada budem na pauzi, ostaviću ti i svoj broj pa me zovni kada završiš“…Odlično…pomislio sam da ću imati dovoljno vremena da proverim ceo računar…Otišla je na pauzu a ja sam seo i počeo da češljam hard…da vraćam stare i izbrisane fajlove…Ništa nisam pronašao…Zazvonio je fiksni telefon na njenom stolu…Javio sam se da kažem da je Ljilja još uvek na pauzi…ali ona me preduhitrila…Ona je pozvala…“Nikola, ti meni nisi ostavio svoj broj telefona, samo proveravam kako stoje stvari?“…“Odlično, za pola sata biće sve završeno“, rekao sam joj iako je sve već bilo završeno…ostalo mi je da sve ono što sam izvukao na eksterni hard probam da prečešljam lagano večeras…“Ok, nema problema, imam svoj laptop pa ću raditi iz kafića“, rekla je i tada sam shvatio da ti dokazi mogu da budu u laptopu…

Otišao sam u svoju detektivsku kancelariju da proverim šta sam sve izvukao sa harda iz njenog računara…U jednom trenutku zazvonio mi je broj mobilnog koji je bio samo za ovaj zadatak…Prepoznao sam broj…Ljilja…Kroz glavu mi je prošlo mnogo toga…Možda je provalila da sam kopirao hard i izvlačio obrisane podatke?…Javio sam se…“Ljilja je, Zoran mi je dao tvoj broj jer si ti zaboravio da mi zapišeš“…“E Ljiljo, izvini, haos, poslali su me nešto na teren, reci“…“Pogledaj molim te da nisu kod tebe ključevi od naše kancelarije, moji ključevi“, rekla je i nasmejala se…Počeo sam da tražim rukama po džepovima i našao sam jedne…a zatim i druge ključeve…Svi iz kancelarije ih dužimo i svi imaju neki glupi zeleni privezak…Njeni su bili na stolu i ja sam ih nehotice pokupio…“Izvini Ljiljo, kod mene su…gde da ti donesem?“…Dala mi je adresu gde živi i rekla da tu u blizini ima kafić…

Stigao sam u kafić…Ljilja me je već čekala tamo…Seo sam i pogledao je…Imala je osmeh…To nisam viđao u firmi…Taj prizor me nekako zakucao…Bila je lepa…Rekao sam joj „Ljiljo, kada bi znala koliko si lepa dok se osmehuješ, nikada ne bi prestala da se smeješ“…Sedeli smo više od tri sata i ćaskali…Bila je totalno drugačija od one Ljilje u firmi koja je za sve tamo bila hladna kučka…Pozdravili smo se…Dok sam išao ka svom stanu dobio sam sms od nje „Baš mi je bilo super sa tobom večeras, ali moram da ti kažem da si ti totalno drugačiji od svih ljudi u firmi“…Pitao sam je kako sam to drugačiji…a ona mi je odgovorila „Nekako se ne uklapaš, a i posao koji obavljaš sa računarima, nekako deluje kao da si zalutao“…Pomislio sam da me je provalila…Sazvao sam sastanak u detektivskoj agenciji i izneo sve pred kolege…Najverovatnije sam provaljen…Dok smo sastančili…stigla mi je još jedna poruka od nje…“Nadam se da se nisi naljutio jer nisi ništa odgovorio. Kada sam rekla da si zalutao nisam mislila da ti ne znaš da radiš svoj posao, već da mi izgledom pristaješ nekom drugom poslu“…

Sutradan u firmi prilazim mom stolu…čeka me skuvana kafa…Ljilja se smeje…Poželela mi je dobro jutro i pitala da li sam ljut…Odgovorio sam joj da nisam…Zajedno smo popili kafu…Bila je veoma prijatna prema meni…Sve vreme sam bio u kontaktu sa kolegama koji su doneli odluku da bi trebalo da se smuvam sa njom jer bi na taj način dobili sve potrebne informacije…A pitam li se ja tu nešto?…Ništa…Tog dana je odlučeno da se krene u akciju muvanja…Oni su mi pribavili neke potrebne informacije koje bi mi pomogle u tome…a ja sam počeo da se dopisujem sa svojom koleginicom Ljiljom…Ceo dan smo se dopisivali i dogovorili da se to veče vidimo…I to veče je odlično prošlo…Tako je bilo i narednih tri dana…

Subota jutro…Gledam telefon…tri poruke…Prva:“Spavaš li?“…Druga:“Ja ne spavam“…Treća:“Mislim na tebe“…Nekako mi je sve to bilo drago…Odgovorio sam joj samo „Kafa?“…Odmah mi je odgovorila potvrdno…Doleteo sam na dogovoreno mesto…Tog jutra smo se prvi put poljubili…Znam da ću dugo pamtiti trenutak kada sam je poljubio…Nisam mogao da se odvojim od nje…Čoveče, pa ja samo treba da glumim…ja sam na zadatku…ali ovo je bilo jače od mene…Taj dan smo proveli zajedno…I sledeci…Bilo je fenomenalno…Shvatio sam da je vrag odneo šalu i da je zadatak u problemu jer sam se ja zaljubio…Isto veče pozvao sam kolege koji su radili sa mnom ovom slučaju i objasnio im kako stoje stvari…Prvo su se smejali…ali kada su shvatili da se ja ne šalim…počeli su da smišljaju strategiju kako da me izvlače…

Ponedeljak…Dolazim u firmu…Ljilja je već tamo…sa kafom…Poljubila me…Iako sam još u liftu mislio o tome kako ne smem više da idem dalje sa njom…prihvatio sam taj poljubac…Zagrlio sam je…Nakon posla rekao sam joj da moram da odem do prijatelja…ali sam otišao u svoju agenciju gde su me čekale kolege…Imali su samo jednu ideju…Obzirom da sam sada u vezi sa njom imaću priliku da joj pogledam laptop…Čim to uradim…nestajem…O Bože kako je to sve delovalo lako kada smo pričali…

Uveče sam otišao kod Ljilje…U glavi mi je bilo samo to da moram nekako da isčačkam laptop…Međutim…njeni poljupci su činili totalno nešto drugo…Polako sam počeo da se predajem…Tokom noći sam se probudio…Još uvek sam bio u njenom krevetu…Razmišljao sam…Sve je pogrešno…Moram da uradim nešto…Ustao sam i uzeo laptop…ali tu je bila prva zamka…šifra za logovanje…Nemam vremena da to sada hakujem, pomislio sam…Moraću sutra da provalim kada bude ona kucala…

Naredna tri dana i tri noći provodili smo zajedno…Zajedno smo odlazili na posao…zajedno se vraćali…Kod nje…To veče sam provalio šifru…Ona je bila u kuhinji i kuvala je špagete…a ja sam prekopirao hard…izvukao još neke stvari i postavio špijunski program…Bilo je vreme da se povučem…da nestanem…Nisam mogao to veče…Ona je bila srećna…Lepa i srećna…Još dok sam podešavao i sakrivao taj špijunski program ona je stala kod vrata između dnevne sobe i kuhinje…Smejala se…Govorila kako joj je lepo sa mnom…Kako joj prija moj zagrljaj…moji poljupci…Gledao sam je onako srećnu i zadovoljnu…Lepu…I meni je prijalo da je zagrlim…poljubim…Ali znao sam da je to veče naše poslednje veče…Ujutru nestajem…Nikola prestaje da postoji…U tom trenutku kolege mi javljaju da su primili info da je špijunski softver instaliran…i da ću morati da budem u firmi bar još dva tri dana…Sreća…Da…shvatam da sam srećan jer ću biti sa njom još malo…

Narednih pet dana sprovodili smo istragu na osnovu podataka koji su skinuti sa harda i na osnovu špijunskog programa koji sam instalirao na njenom računaru…Svi pet dana bio sam konstatno sa njom…Pričali smo o svemu…Išli smo na razna mesta…Bilo nam je super…Voleo sam da je vidim srećnu…Taj poslednji dan sedeli smo u Rumi u jednom restoranu i ručali…Pitala me je da li bilo ok da planiramo neko more zajedno…Naravno, rekao sam…i zagrlio sam je…poljubio sam je…Bila je srećna…i ja sam…Telefon je zazvonio…stigla mi je poruka…“Stigao je teča, sutra treba da dođeš“…Šifrovana poruka je značila nešto drug…“Imamo podatke, sutra nestaješ“…Promenilo mi se raspoloženje…Primetila je…Pitala me je šta je to pisalo u poruci što me je tako poremetilo…Pokazao sam joj poruku i objasnio da nisam u najboljim odnosima sa tečom…Rekla mi je da ne brinem i pitala me da li želim da i ona sutra pođe sa mnom…Želeo sam to više od bilo čega…ali……..

Otišli smo kod nje…To veče je bilo super…Dugo sam je grlio…ljubio…Vodili smo ljubav kao nikada do tada…Nisam želeo da je pustim…U nekom trenutku ona je zaspala…Glava joj ne kao i obično bila na mojoj ruci…a njena crna kosa dodirivala je moje lice…Ja nisam spavao…Imao sam tu bol u grudima…Stezalo me…Jako…Znao sam da nam je ovo poslednje veče…Ona to nije znala…

Ujutru sam se probudio pre nje…Ona je još spavala…a ja sam odspavao svega sat vremena…Gledao sam je kako spava…Već mi je nedostajala…Njena glava i dalje je bila na mojoj ruci…Poljubio sam je…i probudio…Zagrlila me…Spremili smo se i izašli ispred njene zgrade…Ja sam parkirao malo dalje…pa sam prvo nju otpratio do njenog auta…Rekao sam joj da ja moram da odem na neki teren prvo…Dugo sam je grlio…Smejala se i pitala me šta mi je…Poljubio sam je…Sela je u kola…mahnula mi je…i krenula…Dugo sam gledao za njenim autom…Teško…teško mi je bilo…I opet ona bol u grudima…

Otišao sam u svoju detektivsku agenciju…Tamo su me već čekale kolege koji su proverili sve podatke…i one sa hard diska…i one koje smo dobijali od špijunskog programa…Zazvonio mi je telefon…Ljilja…Dugo sam gledao u ekran…Kolege su me gledale i kao da su očekivali da ću se javiti…Gledali su moju reakciju…Prestao je da zvoni…Neki su me pitali zašto se nisam javio…dok su me drugi pitali zašto nisam isključio taj broj…Nikola je prestao da postoji…I u firmi su do sada već dobili info da je Nikola dao otkaz i da više neće dolaziti…Poruka…Stigla mi je poruka na telefon…“Gde si? Kakve su to priče da si dao otkaz? Javi se“…Videli su svi po mom dubokom uzdahu da mi nije svejedno…“Brate, kako ćeš da joj objasniš da si bio sa njom samo da bi je špijunirao?, Kako ćeš da joj objasniš da nisi Nikola, da ne živiš na Mirjevu, da ne voziš oktaviju, da je sve bilo maska?“, rekao mi je moj kolega Raša…U pravu je…Sve će poprimiti drugi smisao…Otkazao sam stan na Mirjevu koji sam iznajmio samo zbog slučaja…Oktaviju sam vratio u rent a car…Izbrisao sam Nikolu…ali nisam mogao da izbrišem Ljilju iz svog srca…i nisam ugasio onaj broj…samo sam zabranio pozive…Tog dana od Ljilje mi je stiglo preko pedeset poruka…Ni na jednu nisam odgovorio…Kakva sam kukavica bio…Možda sam mogao da joj objasnim…

Proverom svih podataka do kojih smo došli…ustanovili smo da Ljilja nije odavala tajne…ali smo saznali da je menadžer sa kojim smo bili u kontaktu to radio…Čak je i pokušao da podmetne Ljilji da to izgleda kao da je ona…ali jedan mejl koji smo presreli odao ga je…Sve smo dostavili direktoru te firme koji je ga je suočio sa dokazima…Priznao je sve…

Narednih par dana vratio sam se u svoje okruženje…tužan…Nedostajala mi je Ljilja…Kod mene je ostala njena šnala koju je volela…Telefon mi je i dalje bio aktivan samo za poruke…Tri dana ga nisam gasio…a poruke su dolazile jedna za drugom…tužne…Poslednja poruka koju sam pročitao glasila je „Zavolela sam te brzo ali sam te brzo i izgubila a da ne znam zašto. Volim te“…Ugasio sam totalno taj broj…a želeo sam da je pozovem…da joj objasnim…da doletim do nje i da je zagrlim…jako…….

Dugo sam mislio na nju…Povremeno ispratio neka dešavanja…Dobila je posao onog menadžera…i sada je bila na većoj poziciji…Znao sam nekada da odem i do njene zgrade…da sačekam kada pođe na posao…samo da je vidim…Mahnuo bih joj…Viknuo bih „Ljiljo, tu sam!“…Ali bio sam kukavica…Nisam to uradio…Nakon par meseci prebacila se u Ameriku jer je menadžerska klika uglavnom tamo boravila…Nisam je viđao…a onda nakon više od godinu dana, saznao sam da je tamo upoznala nekoga i da je srećna sa njim…Bilo mi je i drago…i teško…

Par meseci nakon saznanja da ima nekoga dobio sam informaciju da dolazi u Srbiju da se venča sa njim…On je iz Beograda ali skoro ceo život je u Americi…Odmah sam otišao do njene zgrade…Video sam je…Ona mene nije…Nakon venčanja odlučila je da proda svoj stan na Novom Beogradu…Morao sam nekako da joj kažem da mi je drago što je pronašla sreću i da joj se izvinim…Pozvao sam agenciju koja je prodavala njen stan i zakazao gledanje stana ali da i vlasnik bude tu…Stigao sam pola sata ranije kada je došla i žena iz agencije…Rekao sam joj da žurim…ali da vlasniku stana preda jedan koverat…Na izlasku malo je falilo da se sretnem sa Ljiljom…Ona je ulazila u zgradu a ja sam izlazio iz lifta…Uspeo sam da na kvarno skrenem ka stepeništu koje vodi u podrum i izašao na drugu stranu…U koverti koju sam dao ženi iz agencije stajao je jedan papir na kojem je pisalo…
„Nekada ćeš saznati zašto je sve ispalo ovako. Želim da ti se izvinim, pre svega jer sam kukavica, a zatim i zbog toga što sam nestao. Jednostavno ne bih umeo da ti objasnim sve. Zavoleo sam i ja tebe, i znam da ću te se uvek rado sećati. Drago mi je da si pronašla svoju sreću. Želim ti da zauvek budeš srećna…Tvoj S. (Nikola).“
U taj koverat ubacio sam i fotografiju koju sam napravio svojim telefonom onog poslednjeg dana…i njenu šnalu koja je ostala kod mene…

Seo sam u auto i nikako nisam mogao da krenem…Noge su mi klecale…Sačekao sam malo…U jednom trenutku video sam Ljilju kako istrčava iz zgrade…U jednoj ruci držala je koverat i sliku…u drugoj pismo i šnalu…Plakala je i trčala po parkingu…Želela je da me pronadje jer je pretpostavljala da me može stići…Ja sam se samo sagnuo…sačekao priliku…upalio auto i krenuo…Gledao sam je…I opet onaj bol u grudima…Otišao sam…

Prošlo je dve godine od kako sam je video na parkingu da me traži…Nisam je nikada zaboravio iako sam i ja tada bio u srećnoj vezi sa devojkom koju sam voleo…Bio je lep letnji dan i šiber na mom automobilu bio je do pola otvoren…Izašao sam iz kancelarije i došao do kola…Seo sam i upalio auto…i tog trenutka video sam na suvozačevom sedištu koverat…Nije mi bilo jasno šta je to…Otvorio sam ga…
„Dragi Stevane, kao što vidiš i ja sam došla do nekih informacija. Nadam se da si dobro i da si srećan. Ne znam da li bih tada mogla da prihvatim tvoje objašnjenje, ali znam da te svakako nikada neću zaboraviti. U srećnom sam braku, a ovih dana smo u Srbiji jer smo došli da krstimo našeg sina Nikolu. Teško mi je da te vidim iako sam to želela. Možda će se to nekada i desiti, ali za to treba da budemo spremni oboje. Tvoja Ljilja.“ U koverti se nalazila i ona njena šnala koju je zaboravila kod mene…Još uvek je čuvam……

5 Responses to Šnala u koverti…

  1. Lela kaže:

    Pa stvarno si kukavica. Dobar ti je ovaj tekst.

  2. Катарина kaže:

    Па зашто си је пустио? Зашто јој ниси објаснио?

  3. Ivana kaže:

    E moj ninja pises ovo bolje od nekih pisaca, daj napisi neku knjigu.

  4. ZexMax kaže:

    Brate kao da sam gledao film dok sam citao ovu pricu. Prodaj to kao scenario super je.

  5. Ana kaže:

    Nikola Nikola, koliko si samo puta to ime koristio 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.