Srbi i poštovanje saobraćajnih propisa

Pre nekoliko dana palo mi je na pamet…a to se retko dešava…da se upustim u jedan eksperiment…Nisam imao nikakve pripreme…niti sam pravio bilo kakve planove…improvizovao sam…što nije ništa čudno za jednog nindžu u Srbiji…Doneo sam odluku da proverim koliko naš narod poštuje saobraćajne propise…Inače…majku su mi taj dan pominjali više puta…

I tako…seo sam u svoj citroen c3…(official ninja car)…i krenuo…Kao što već rekoh…bez plana…Ipak…jedini plan mi je bio da ja lično poštujem sve saobraćajne propise…kao i do sada…naravno 🙂 …Prva stvar – vožnja po ograničenju…Druga – poštovanje svih znakova i signalizacije…Treća – pravilno korišćenje signalizacije na vozilu…
Nije da ja ne vozim po pravilima…vozim…časna nindžska reč…ali sada sam odlučio da obratim pažnju na ostale učesnike…
Već na prvoj raskrnici bilo je kršenja…Glavni put na koji sam trebao da se uključim…Većina vozača pretiče autobus koji stoji u stanici…pretiču preko pune linije…Tada sam već znao da me moj nindža instikt neće izneveriti i da će takvih situacija biti još…Pomislio sam da sam možda trebao da postavim kamere i da to snimam…Nisam…ali sledeći put hoću keve mi Nevenke…
Posle nekih dva kilometra vožnje…mogao sam i batine da dobijem…Vozeći pored škole gde je ograničenje 30…ja sam to poštovao i vozio 28, 29…Iza mene plavuša u sivom hyunadiju počinje da ablenduje…maše rukama…nešto priča…a kada je krenula u preticanje preko pune linije tada sam imao prilike i da čujem šta prica…uglavnom mi je pominjala majku…Iza nje prošlo je još jedno vozilo…preko pune linije…preko ograničenja…

Nakon nekoliko kilometara…gde je ograničenje 50 a gde sam ja vozio 48…ponovo se desila situacija gde sam mogao da dobijem batine…Čovek iza mene…krenuo je da ablenduje…Besno se prestrojio u levu, bržu traku…dok je vozio par sekundi uporedo sa mnom pomenuo mi je majku…i odjurio…preko ograničenja…Iznenadilo me koliko ima finih ljudi…jer nekoliko vozača je takodje projurilo pored mene ali nisu se obazirali na moju ispravnu vožnju…
Semafor…trepćuće zeleno…pali se žuto…kočim…kočim pri brzini od 48…i lagano stajem…Iza mene staje vozilo marke mercedes…Izlazi stariji gospodin…prilazi mom citroenu…i fino…kulturno kuca mi na prozor…Ja otvaram…a on kaže…“Mogao si da prodjes na žuto budalo…“…Naravno…i on mi je pominjao majku…Morao sam i ja da izadjem iz vozila da ispoštujem gospodina…ali se on veoma brzo vratio u svoj mercedes i zaključao vrata…a samo sam hteo da ga pitam da li poznaje moju majku jer je pominjao…Odustao sam…
Na sledećem semaforu sve je bilo ok…Ovaj put sam uredno stao na crveno svetlo…Upalilo se i zeleno i krenuo sam…Sirena…Neko svira…Pogledah u retrovizor i vidim devojku u novijem pežou…Odmahuje mi rukom da požurim…Pa ne vozim avion sestro…jurim 30…Ograničenje na tom delu puta je 40…Vidim po njenim usnama da mi i ona pominje majku…
Vozim do sledeće raskrsnice…prestrojavam se u levu traku koja je jedina za skretanje levo…Semafor…Čekamo da se uključi zeleno…Evo ga zeleno…Lagano skrećem levo kad začujem sirenu…Autobus brate…direktno pored mene…iz trake za pravo…ali skreće i on levo…Vozač besan što ga ne propuštam…Otvara onaj prozor i čujem da mi pominje majku…Ja otvaram prozor i pitam ga u čemu je problem…Ne odgovara mi ništa nego nastavlja da skreće ne obraćajući pažnju na mene…a i što bi…vozi autobus…tu je jači od mene…Puštam ga ispred i razmišljam koliko ljudi često pominju svoju majku kad moju pominju ovoliko često…
Stajem ispred pešačkog prelaza…Propuštam pešake…čovek i žena prelaze ulicu…U jednom trenutku čujem kočnicu…škripi…ona žena samo što nije uskočila čoveku u ruke…uplašila se…Pored mene u suprotnoj traci staje bmw…lep…jedva je ukočio…ili bi udario njih ili mog belog citroena…Ona žena uplašeno gleda u bmw i pita vozača da li lud…Nisam siguran ali mislim da mu je pomenula majku…On da bi se izvukao kaže kako zbog krivine nije mogao da vidi da sam ja stajao…Pa druže zato i jeste ograničenje u toj ulici na 40…a ti si vozio bar 80…Na te moje reči nešto je promrljao sebi u bradu…mislim da mi je pomenuo majku…i otišao…
Stižem na lokaciju gde sam planirao…pokušavam da uparkiram citroena ali neko je svog punta parkirao tako da je zauzeo dva parking mesta…Tada razmišljam da je dobro što vozim manji automobil…uspevam da se uparkiram…
Sve u svemu…dobro sam prošao…Mogao sam zbog ovog eksperimenta da dobijem i batine nekoliko puta…a pominjanje majke nekako dodje standardno…

8 Comments

  1. Ja sam se pre neki dan zamalo potukla sa jednim majmunom koji je jurio kroz nasu ulicu. Policija nikada nije bila u nasoj ulici a tuda voze kao na reliju.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.